Мижитла имамличил гьунибаъни

2 Апрель 2018
864

Мижитла имамличил гьунибаъни

МяхIячкъала шагьарлизирти ва лебил Дагъистайзирти мижитунала лугIи дусличи дус имцIабикIули саби. Ил дигеси анцIбукьра саби. Гьаларла замунтачил цугбуцахIелли гьаннала замана, гьайгьай, халаси кумекдеш леб бархьси дин бузахъес дигутас, хIяж бирес гьамадли саби, гIялимтачил гьунибиэс, динна гIилму мурхьли дяркъес лерил шуртIри акIахъубли сари.

Сен биалра мижитла имамла хIянчи, дила пикри хIясибли, гьамадси хIянчи ахIен. Редукторный поселоклизибси ГIяли-хIяжи Ахъушинскийла уличилси мижитла имам МухIаммад-Шамил Мирзоевличил дила гьунибаъни бетаур.

– МухIаммад-Шамил, цакамти хIечила баянти дурили дигахъира.

  – Ну Къарабудагъкентла районна Манаслизив акIубсира. Нушала хала бегIти биалли Лавашала районнизибадти саби. Дила хала бегIти ишаб хIербирутири. Дила дурхIнира ишаб хIербирули саби.

– ХIурматла МухIаммад-Шамил, селичибад бехIбихьибсири хIела гIилмулизи гьуни?

  – Дила халадудешла гIяхIси юлдаш вирусири ГъазимяхIяммад бикIуси. Дявтас гьалаб илди Каспийск шагьарлизибси «Двигательстрой» заводлизиб барх бузутири. Ит манзил ил динна халаси гIялимлизи халирусири. Ну иличи учIахъес вархьира ва 11 дус иличив учIули калунра.

Дахъал къияндешуни дяхIяэс чебуркъуб. СенахIенну, итхIели динничил бархбас биахъес балтути ахIенри. КГБ-ли хIебалтули гIелабадбиркутири. Дякьличи кабизурти агентуни бирутири ил гIялимличи башути чихъали лебал ахтардибарес. Нуша биалли гIулухъаби, унрубала шайчибси гIелабси дякьларад, унрубачиван бизахъурли савли жявли иличи дучIес дашутири. Се бируси, илгъунари итхIели замунти.

  - Имамла хIянчи къиянбулхъулив сецадхIи узулири?

 - 1985 ибил дуслизиб Манаслизибси тяхIяр-кьяйда вайтIа сабри: картабала хIязани, хъулкидеш, держ лерри, бучIути аги. БелчIуди таманаили вакIили илав вехIихьира дурхIнас гIилму далахъули узес. Наб гIелабадбиркутири, народный контрольли живирули валтуси ахIенри, подваллизиб дурхIни хIуни селичи бурсибирулри или. Дила хъулир ахIи унрубала, гъамтала хъулирра цаладиркутири. Перестройка бехIбихьибхIели 1989 ибил дуслизив поселокла имам варахъес жамигIят тиладибикIули имамли викIира. ИтхIели тIашбатурсири нушани Манаслаб сагаси жагаси мижитра. Ил бирухIели дила хIяракат чебаили МяхIячкъалализибси мижит бирухIели бекIдеш дарахъес живарибсири иша. Иш мижитлис Ахъушан ГIяли–хIяжила у бедибсири ва ил 150 дус вирнила юбилейлис таманбиахъес гIягIнилири.

ГIур нушани пикрибарира мижит халабаахъес имцIати адамти башес мер биахъес. ХIушанира чебиулрая се даражаличиб сабил гьачамлис мижит. Дарести хIянчи дахъал сари. ВягIзаличи бакIибтази иргъахъули вирус се журала кумек хIяжатлил. Кумек бирехIе бикIутира леб, амма гьачамлис нушаб спонсортала кумек гIеббаили ахIен. ЧянкIли жамигятли бируси кам-гьамси кумек ахIенси.

  - ИмцIали сегъуна суалтачил дугьабилзули адамти?

 Адамтас маслигIят гIягIнибиркули бирар, мавлид барахъес башар. НикяхI (магьар) барес, ил бирухIели сегъуна шуртIри диэс гIягIнитил иргъахъули вирус. Бусурман динна кьяйдурти аргъахъесра чебси саби имамличиб. Держла, папрусла, аргъала барсбирахъути цархIилти заралла секIлачилара. Ва илгъуна дахъал цархIилтира масъулти ирзулира.

  - ИшбархIила вягIзаличила къантIли бурагу.

  - Нушала Идбагли r бурибсири (мягIна): «Вайсира гIяхIсира дурусти ахIен, вайдеш гIяхIдешли агарбирен». Мижитларти хIянчи таманхIедиублихьалли иша кьалтинтира удушили вягIзаличи башутани мижит бицIили биъни хIушанира чебиулра. ИшбархIила вягIзаличиб терроризмала заралличила бурибсири. ГIергъиси замана улхути адамти бахъбикIули саби. Адам кавшни биалли бегIлара халати бунагьуназибад ца саби. СенахIенну ца адам кавшни лебил дунъя агарбарибсилизи халбируси саби. Ца адам верцахъибси биалли лебил дунъя берцахъибсилизи. Аллагьли I нуша акIахъубтира цалис цали гIяхIдеш бирахъес багьандан. Ислам дин гIяхIдешла, умудешла, уркIецIила, ряхIмула дин саби. Иличи жибирули вирус нуни дила жамигIятра, Аллагьлис I тIагIят бирахъес уркIи-уркIилабад. ДугIя бирухIелира умуси уркIиличил саби бируси, илхIели ил кьабулбиру.

Лебилра бусурманти нуни Рамазан базличил мубаракбарес дигулра.

Иш сабаибси дурхъаси Рамазан базла гьарил бархIилизир дахъал шабагъатуни лугули сай нушаб ЧевяхIилли. Бируси гIибадат гьар шайчибад чебетаахъили биреная. Или биалли бурес агарти нигIматуни кайсидая. Гьар бархIи дучIахъес чедаахъибти дугIя, салаватуни дучIеная. ТаравихIла дехIибала гехIел кагIятлара дарес вирар, амма гъал кагIятла гьатIира дурхъати сари. Дубдурценая, садакьа биресра хъуммартидая. Иш базлизир бегIлара дурхъати биалли гIергъити вецIал бархIи сари. Илдазиб саби Лайлатуль кьадрила дуги бируси. Лебтасалра бусурман узби-рузбас Аллагьла нигIматуни даили дигулра. Аллагьли икьалабараб хIушаб Алжунтази хьурадиахъес. Аллагь разили варгабая. Амин!

Баркаллагь, МухIяммад-Шамил ихтилатлис. Амин.

Наида Гъуруева

Самые интересные статьи «ИсламДага» читайте на нашем канале в Telegram.